Neki naučnici, koji proučavaju istoriju i hortikulturu na osnovu određenih zapisa iz Sanskrita, iz 500. godine pne, veruju da je možda baš banana najstarije voće na Zemlji. Zna se da su je uzgajali i konzumirali čak 8.000 godina pre Hrista.

Danas je svakako veoma zastupljeno voće sa velikim značajem naročito za afričke zemlje u razvoju. Najviše banana po broju stanovnika pojede se u Ugandi, preko 225kg po stanovniku, na godišnjem nivou.

Banane su radioaktivne

Banane sadrže visoku koncentraciju kalijuma, čak 400mg na 100g banane. (Čoveku je dnevno potrebno oko 4.700mg).

Kada se kalijum raspada dolazi do radioaktivnog zračenja. Međutim, osim ako niste zatvoreni u sobi pored 1000 banana, možete da pojedete 10 milijardi voćki odjednom ili da tokom 7 godina jedete po 247 banane dnevno, niste u opastnosti da se ozračite.

Uzgred, banana nije namirnica sa najvećom količinom kalijuma. Više ga ima npr. u pasulju ili lišću cvekle. Međutim, složićete se  da su  i-ha-ha ukusnije i od jednog i od drugog.

Bananica bobica

Banane naizgled rastu na drvetu, međutim to je samo varka. “Drvo” na kome banane rastu  zapravo je lažna stabljika, a banana najveća zeljasta biljka na svetu, kao npr. đumbir. Same banane su u stvari bobičasto voće, više dođu kao grožđe ili paradajz nego kao jabuke.

Postoje crvene banane

Slađe su, manje i okruglastije od žutih rođaka. Ukus im je veoma sličan regularnoj banani, s tim što malo naginje ka malinama. Vode poreklo sa Kostarike. Postoje i banane koje su zelene kad su zrele.

Ima 1000 različitih vrsta banana

Banane se uzgajaju u 150 različitih zemalja sveta i postoji čak 1.000 različitih vrsta koje se dele u 50 podvrsta. Međutim, nadaleko najpoznatija i najkomercijalnija vrsta je Kavendiš. Divlje, za razliku od kultivisanih banana, imaju koštice.

Zdrava voćka ili možda ne?

Vebsajtovi i blogovi koji se bave zdravom ishranom uglavnom se dele na dve grupe. U jednima se banana preporučuje kao odličan izvor vitamina i minerala, kao voće koje je odlično protiv depresije i stresa, štiti srce i krvne sudove, pomaže vam da se zasitite, a istovremeno ostanete fit i sl.

Drugi pak naglašavaju da banana ima puno ugljenih hidrata i šećera (čak 14g na 100g banane) i ne preporučuju je osobama koje žele da smršaju ili su na dijeti.

Vi naravno možete da se priklonite struji koja vam više odgovara, a mi se banane nećemo odreći, ama baš nikada.

Jela od banane

Nabrojati sva jela koja se mogu spremiti od ove zlatne voćke, bila bi nemoguća misija. Zato, evo samo nekih:

puding, torta, mafini, milk šejk, , banana hleb, sladoled, pohovane banane (sa čokoladom), smuti, banane u palačinkama i naravno, čuveni banana split.

Kora od banane

Pre nego što zavrljačite koru banane u kantu za đubre, znajte da postoji puno načina na koji vam može biti od koristi.

Ako ste se ogrebali, ispekli ili vas je ujeo komarac, istrljajte korom to mesto. Bol će uminuti, prestaće da vas svrbi i sprečićete infekciju.

Ako korom banane protrljate lišće kućnih biljaka, osvežićete ga i ono će zasijati.

Ako istrljate čelo korom od banane kada imate glavobolju, moguće je da će glavobolja proći. Kora je odlično đubrivo za vaše biljke, a njome možete čak i izbeliti zube na prirodan način.

Neverovatno, zar ne!

Bananamen pobedio na maratonu

6 marta 2011. godine u Barseloni je održan maraton, u kome su učestvovali ljudi, obučeni kao voćke. Pobedio je Patrik Vajtmen iz Velike Britanije, pretrčavši stazu za svega 2 sata, 58 minuta i 20 sekundi. Naravno, kao banana

Da li je mudro jesti banane?

Latinsko ime za bananu je (bilo) Musa sapientum, što u prevodu znači voće mudraca.

Pa vi vidite

Autor teksta: © Maja Šarić

The post 10 stvari zbog kojih će vas banane zabezeknuti appeared first on Harmonija Ukusa.

Slobodno mi verujte na reč. Samo pročitajte ove reči naglas, u brzom ritmu, i doći će vam da pustite veselu, razigranu muziku uz koju će prirodno, svi problemi da iščile i izblede. Naročito ako pride popijete i koju čašicu. I naravno, bez brige, objasniću šta je šta.

A sad ozbiljno. Meksička kuhinja je toliko raznovrsna, aromatična, pomalo zavodljiva čak, a opet jednostavna i prijemčiva. Stoga ni malo ne iznenađuje činjenica da je od 2010. godine pod zaštitom UNESCO-a. Ne čudi ni da je, uz kinesku i italijansku kuhinju, najpopularnija na čitavom svetu.

Predstavlja uzbudljivu fuziju različitih kuliranrskih uticaja. Osnovu ove kuhinje čine tradicionalna jela indijanskih plemena, Maja, Asteka i Tolteka, koja su prostore Centralne Afrike naseljavala pre stravičnih španskih osvajanja.

Tadašnja kuhinja bila je sasvim jednostavna. Jela su se najčešće sastojala od raznoraznih kombinacija kukuruza, mahunarki i paradajza, ponekad ćuretine. Ljute papričice, a kod nas se odomaćio i izraz čili, u hranu su dodavali još Indijanci, baš kao i avokado.

A sada vas molim da se u znak zahvalnosti svečano poklonite ovim narodima, jer upravo su oni zaslužni za jedan od najvoljenijih slatkiša današnjice – čokoladu.

Zamislite, topla čokolada, odnosno čokolada u tečnom stanju starija je od čvrste. Maje, Asteci i drugi autohtoni narodi koristili su sastojke od kojih se taj magični slatkiš pravi, u religijskim obredima, pa i kao sredstvo plaćanja.

No, Meksička kuhinja danas svakako ne bi bila tako čudesna da su Španci tadašnjim stanovnicima uskratili, na prvom mestu, meso i mlečne proizvode, pa pirinač, pšenicu, neke od začina i tehniku prženja u svinjskoj masti.

Ukusi Meksika

Meksička hrana se često pogrešno smatra nezdravom. Takvu reputaciju je uglavnom stekla zahvaljujući mnogobrojnim štandovima brze hrane, na kojima se izvornim receptima dodaje topljeni sir, pavlaka ili slični mlečni proizvodi, a jela pojednostavljuju i gube na svojoj autentičnosti.

No, arome i ukusi Meksika su mnogo više od toga.

Ljute papričice

O različitim vrstama meksičkih ljutih papričica mogla bi se napisati čitava knjiga. Pomislio bi čovek – ljuta paprika je ljuta paprika kad ono…

Poblano  su velike, tamno zelene paprike, trouglastog oblika. Ne moraju biti veoma ljute. Ima ih i kod nas. U Meksiku se koriste za punjenje, a ako sazru i osuše se na suncu nazivaju se Ančo. Tada su pikantne i podsećaju na sušeno voće u kombinaciji sa notom zeleniša. Ančo papričice su „radnička klasa“ Meksičke kuhinje. Jeftine su i rasprostranjene, te su sastavnih deo mnogih jela.

Arbol su male, tanke, duguljaste papričice. Glatke su i crvene boje. Najčešće se suše. Deluju sasvim naivno dok ih ne probate. U sebi nemaju slatkoće i ljute su kao sam đavo. Naravno, koriste se za pravljenje salsi i soseva. Desi se i da zalutaju u poneku opkladu.

Halapenjo su najpopularnije. Zelene su, srednje ljute i sočne. Papričice koje se nazivaju Habanero  su okruglaste i malecke. Boja im varira od svetlo zelene do tamno narandžaste. Smatraju se najljućim na svetu.

Anhajm, Serano, Kajene (poznate i kao crveni biber) samo su još neke vrste.

Sasvim obični beli i crni luk, baš kao i u većini svetskih kuhinja koriste se takoreći u svakom meksičkom jelu. Međusobno se dopunjavaju, a jelima daju punoću i utiču za njihovu zasitnost.

Drugi dobro poznati i uobičajeni začini koje i Meksikanci dodaju u svoje specijalitete su kim, origano, slatka paprika i cimet.

Nesvakidašnji, pak začini koji ovu čudesnu kuhinju, između ostalog, čine posebnom su epazote – začin koji ukusom podseća na anis ili komorač, ali je veoma intenzivnog ukusa i obično je dovoljan samo prstohvat. Dodaje se raznim jelima koja sadrže mahunarke, a jedan od „zadataka“ mu je i da spreči nadimanje koje mahunasti plodovi ponekad izazivaju.

Tu je i kakao. Kao začin se dodaje nekolicini jela kako bi dobila bogat topao ukus. Piletina na meksički način ne bi bila tako raskošna bez njega.

Tortilje

Za Meksikance je obrok bez ove namirnice gotovo nezamisliv. Izvorno su se tortilje obično pravile od kukuruznog brašna. Peku se veoma kratko sa svake strane, na blago zamašćenim tiganjima. Odlične su kao osnova za najmaštovitije moguće nadeve, od kojih je ovde samo jedan mali primer.

Najpoznatija meksička jela i pića

I, evo nas kod čimičange i tekile, enčilade i kasadilje i još nekih jela. Kada bih morala da vam najkraće moguće opišem kako se svi ovi zalogajčići zajedno pripremaju, rekla bih – poigrajte se tortiljama!

Burito

Osnova za ovo ukusno jelo je tortilja od pšeničnog brašna. Nadev za burito sastoji se uglavnom od usitnjenog mesa, pasulja ili drugih mahunarki, raznog povrća i začina. Varijacija na temu je mokri burito, a razlika je u tome što se služi prekriven sosom. Pogađate, ljutim.

Čimičanga

Ovo izvorno meksičko jelo, kao takvo se u toj zemlji danas nažalost retko gde može naći. Međutim, zato je zaživelo u mnogim drugim „prestonicama brze hrane“. Suština čimičange je tortilja premazana kačkavaljem i/ili pavlakom, sa usitnjenim pilećim mesom, dok varijacija na temu, naravno ima bezbroj. Zapravo je veoma slična buritu, s tim što se zapakovana prži u vrelom ulju. Može se služiti sa sirom ili drugim prelivima.

Kasadilja

Spremni za iznenađenje? I kasadilja se pravi od tortilje. Živo testo tortilja, uglavnom od kukuruznog brašna, raširi se i presavije na pola. Napuni se sirom, presavije još jednom i prži. Jednostavno zar ne. Podrazumeva se, osim sira možete u testo staviti i druge đakonije. Ako rešite da ih pravite, potrudite se da kasadilje poslužite uz salsu ili gvakamole.

Enčilada

Mokri burito i enčilada su rođeni brat i sestra. Razlikuju se po tome od čega im se pravi tortilja. Kod burita se pravi od pšeničnog, a kod enčilade od kukuruznog brašna. Mogu se i poređati u pleh, natopiti paradajz sosom i zapeći u rerni.

Kako si? Takosi

Još jedna varijacija na temu tortilje. Za takose se prave od kukuruznog brašna. U Meksiku se pune usitnjenim sveže grilovanim goveđim mesom, dodaje se sitno seckan crni luk, cedi limeta po ukusu mušterije i sve to preliva salsom, po izboru – ljutom, ljućom ili najljućom.

Gvakamole

Avokado je osnova za ovaj sos. U kombinaciji sa paradajzom, sokom od limuna (ili limete) i čilijem, rezultat je fantastičan. Uostalom, možete se i sami uveriti – ovde.

A ako ste raspoloženi za malo ekperimentisanja, možete u smesu dodati i malo belog luka.

Tekila

U Beogradu nema mnogo Meksičkih restorana. Svega nekoliko. Najstariji je, međutim,  restoran Zapata. Nalazi se na dve lokacije i tamo možete izabrati neku od čak 20 vrsta tekile, uključujući i one koje su na dnu flaše ugostile crvića.

Ako se pitate šta se od vas očekuje ako kojim slučajem zapadne baš u vašu čašu, znajte da se u ovom cenjenom restoranu kao i u samom Meksiku to smatra velikom čašću. Pa vi vidite šta ćete.

Inače, tekila se pravi od biljke plave agave, vrste kaktusa. Piće je dobilo ime po mestu Tekila u okolini koga je počela njegova masovna proizvodnja.

Margarite za čikite

I meni je bilo neverovatno, ali ovi slasni i opasni koktelčići potiču iz Meksika. Savršeni su za žurke i zabave a lako se prave. Glavni sastojak margarite je, slutim da već znate, tekila, a pored njega dodaje se Triple Sec, liker iz “roda” Curacao. U njega ide i sok od limete ili limuna i led. Pre nego što ga poslužite, pokvasite malo obod čaše, pa ga umočite u šećer ili so. Jedan od mnogobrojnih recepata za pripremu ovog osvežavajućeg pića, upravo je ovde.

Čivava

Ups. Čivava jeste poreklom iz Meksika, ali nije za jelo.

Ako želite da zavirite u još svetskih kuhinja, ako ne želite da propustite najukusnije, obične i neobične, ali uvek efektne recepte, prijavite se na naš NEWSLETTER.

Autor teksta: © Maja Šarić

*Sve fotografije na kojima ne stoji drugačije, preuzete su sa sajta www.pexels.com

The post Meksička kuhinja za početnike appeared first on Harmonija Ukusa.

Baš zato što su tako predivne i dobre, pomislila sam da ne bi bilo loše da se malo bolje upoznate.

Sočne, crvene i ukusne, jagode su ljudima izvor uživanja i slasti odvajkada. Zabeleženo je da su ih koristili još stari Rimljani, u III veku pne –  što zbog njihovog osvežavajućeg ukusa, što zbog medicinskih svojstava. Ublažavali su simptome nesvestice, epilepsije, infekcije respiratornih organa i druge tegobe.

Ukazali su joj posebnu čast proglasivši je simbolom bognje ljubavi, Venere. Ah, zar jagode zaiste ne podsećaju na ljubav i strast?!

Nije trebalo dugo da ih ljudi pripitome i počnu da ih uzgajaju, tako da se već od XVII veka gaje širom planete i danas postoji oko 600 varijateta ove voćke.

No, jagode su se takođe odvajkada koristile i u kozmetici.

Poznate su dame koje su se kupale u mleku, šampanjcu pa čak i krvi devica (bljak) ali ima i jedna koja se kupala u jagodama. Toga se prva dosetila madam Talijen, istaknuta i ekstravagantna dama na Napoleonovom dvoru. Zbog blagotvornog dejstva na kožu i antiaging svojstava koje jagode imaju, to joj uopšte nije bila loša ideja.

Nutritivni i zdravstveni benefiti jagoda su mnogobrojni:

• Salicilna kiselina iz jagoda pomaže kod upale želuca i creva, pomaže kod sindroma iritabillnih creva i Kronove bolesti. Zbog drugih svojstava, takođe prevenira opstipaciju i pomaže zdravo varenje.
• Dobra je za izbeljivanje zuba i uklanjanje mrlja, kao i za jačanje desni.
• Reguliše visok krvni pritisak i snižava loš, a povećava dobar holesterol.
• Čuva unutrašnje zidove vaših arterija.
• Ironično, deluje antialergijiski, ublažavajući simptome alergijskog rinitisa, peckanje očiju, urtikarije, astme. Takođe ima antiinflamatorno dejstvo.
• Reguliše rad tiroidne žlezde jer je bogata jodom.
• Prevenira osteoporozu jer sadrži vitamine D i K.

• Jagoda je moćan antioksidant – njena jedinjenja bore se protiv ćelija raka nastalih u vašem organizmu, štite od štetnih UVA i UVB zračenja i, kao što je još madam Talijel shvatila, ublažava bore, utiče na to da se sporije stvaraju i koži daje svežinu.
• Pomaže regulaciju telesne težine kod gojaznosti, stimulišući sagorevanje viška masti.
• Pomaže i prevenira anemiju zbog sadržaja gvožđa, vitamina C i folne kiseline.
• Jagoda se naročito preporučuje trudnicama budući da čuva i pomaže razvoj bepčeta.
• Jagode pomažu i u borbi protiv depresije. Stimulišu lučenje većih količina serotonina – hormona „sreće“, koji reguliše ne samo raspoloženje, već i san i apetit.
• Skraćuje period trajanja prehlada i grip

Kako se jedu jagode?

Jagode se mogu kombinovati sa drugim svežim voćem, sa orašastim voćem, kao i sa žitaricama i kiselomlečnim proizvodima. U poslednje vreme se kombinuju i sa živinskim belim mesom, u vidu svežih salata. Kao stvorene su za smoothie.

Naravno, omiljeni način na koji mnogi obožavaju jagode su kolači i slatkiši. Ipak, osobe koje imaju problema sa kilažom, ovaj način bi trebalo da izbegavaju.

Još nekoliko zanimljivih činjenica o jagodama

Ako ne možete priuštiti prirodne organske jagode, ne brinite, jer     istraživanja pokazuju da je konzumiranje i konvencionalno gajenih jagoda  umonogme bolje nego da ih ne uzimate uopšte.

Usled jednog proteina koji jagode sadrže, one mogu izazvati jake  alergije. Zbog toga deci počinju da se daju tek nakon napunjene prve  godine. No, nauka je i tome stala na put, pa sada postoje i bele jagode, bez  pigmenta koji je odgovoran za alergije.

Najbolji način da se jagode jedu, i ujedno onaj koji najtoplije preporučujem su sveže jagode, oprane pod mlazom tekuće vode (nije potrebno da ih potapate). Neoprane jagode se u originalnom pakovanju mogu čuvati u frižideru, do 2 dana.

Nadam se da ćete sada, kada ste se i zvanično upoznali sa ovim izvanrednim voćem i njegovim svojstvima, u njemu uživati još više.

Piše za vas Ana Vidlanović

Uredila Maja Šarić

The post Jagode appeared first on Harmonija Ukusa.

Vrsta slatkog napitka koji bi se mogao okarakterisati kao veoma hranljiv obrok u tečnom obliku. U vrelim letnjim danima može biti veoma osvežavajuć ako mu dodamo smrznuto voće ili dve kockice leda. Smoothie je takođe zdravo piće koje obiluje vitaminima i mineralima. Ipak, očekivanje da je pored ostalog i dijetalni napitak je preterano, budući da njegova kalorijska vrednost ne mora nužno da bude niska.

Šta vam treba da smućkate smoothie?

Neophodne su vam tri stvari: blender, namirnice i dobra volja.

Od navedena tri, blender je definitivno najpotrebniji. Po mogućstvu, kada nabavljate ili menjate blender, izaberite malo jači, da bi bili sigurni da ćete moći da izblendate i čvrće sastojke, kao što su na primer kockice leda.

Takođe, iz ličnog iskustva znam – daleko od očiju – daleko od stomaka. Gledajte da ga držite negde gde će vam biti na dohvat ruke. Idealno, na radnoj površini. Inače, teško da ćete se tek onako setiti da napravite smoothie. A, bila bi šteta, jer smoothie može da bude idealan doručak ili pak savršena užina, način da steknete jednu zdravu naviku u ishrani.

Još jedan savet u vezi blendera: Kada ga iskoristite, odmah ga isperite mlazom vode, pa ga zatim stavite u mašinu za pranje sudova. Tako ćete ga i ručno lakše oprati jer neće biti potrebno da ga ribate i trljate. Što se tiče smoothija, najbolje je da ga popijete odmah, jer nije dobro da stoji kada se jednom napravi.

Namirnice za smoothie

Predlažem vam da, jednom kada otkrijete svoj omiljeni ukus ovog čarobnog napitka, namirnice koje za njega koristite uvek imate pri ruci. U suprotnom, još jednom vas molim da mi verujete na reč, pravićete ga s mene pa na uštap, malo sutra, kad na vrbi rodi grožđe – shvatili ste već U svakom slučaju, uvek možete imati zamrznuto crveno voće i obavezno bananu koja je idealna osnova za svaki smoothie.

Namirnice za smoothie možemo podeliti u nekoliko osnovnih kategorija:

Tečne

Najčešći i najlakši izbor za ovu vrstu namirnica su, naravno, mleko ili jogurt. No, imajte na umu da osim kravljeg mleka možete koristiti i mnogobrojna biljna mleka (sojino, pirinčano, zatim ono dobijeno od raznih orašastih plodova, semenki ili kombinacije jednih i drugih (bademi, orasi, lešnici, indijski orasi, pistaći, brazilski orasi, suncokretove i bundevine semenke, susam) i mleko od žitarica (ovseno je odličan izbor). Mnogi stručnjaci se slažu u tome da su biljna mleka zdravija varijanta, a i pogodna su za vegane.

Možete koristiti i čaj, kefir ili pak sok. Mada moram da priznam da sok baš ne bih preporučila, budući da su kupovni sokovi prepuni šećera, a ako u smoothie stavljate voće, onda će ionako biti dovoljno sladak.

Voće i povrće

Pored malopre predloženih crvenih voćkica i banana u zamrzivaču, kupujte sezonsko voće. Nemojte se bojati da koristite povrće. Krastavac će osvežiti vaš smoothie. Spanać, kelj i tikvica gotovo da i nemaju ukus, a šargarepa će ga zasladiti.

Orašasti plodovi, semenke i žitarice

Ove namirnice koristimo da bi smoothie dobio potrebnu gustinu, ali sa nutritivne tačke gledišta, one su odgovorne za unos proteina, rastvorljivih i nerastvorljivih biljnih vlakana i zdravih masnoća. Granola je, na primer, odličan izbor za smoothie.

Začini

Predlažem da se igrate i isprobate razne kombinacije sa cimetom, vanilom, svežim đumbirom, muskatnim oraščićem, anisom, kardamomom, papričicom, kurkumom… Ako želite svežiji ukus predlažem par kapljica limunovog soka ili limete. Začinske biljke su još jedna opcija, predlažem mentu ili bosiljak.
Da bi se ukusi intenzivirali, ubacite i malecni prstohvat soli. (pssst, to je tajni sastojak!)

Zaslađivači

Oni često nisu neophodni. Trudim se da uvijek imam slatku osnovu, odnosno neko slatko voće (banana, mango, ananas, slatke jabuke) i time izbegnem zaslađivače. Kad izmiksate sastojke probajte ih. Iznenadićete se koliko je izmiksano voće slatko i bez ikakvih dodataka.

Ali, ako ipak ne ide, najjednostavniji način da dodatno zasladite smoothie je kašičica šećera. Međutim, postoji nekoliko donekle zdravijih opcija. Za mene su urme No: 1. Jedna, dve urme su obično sasvim dovoljne. Kašičica meda, agavinog ili javorovog sirupa je druga opcija.

Samo hrabro!

Ukoliko niste do sad pravili ovakve napitke, predlažem vam da započnete sa nekim veoma jednostavim ukusima, a zatim malo po malo otkrivate nove i kreirate sopstveni smoothie style.

Na primer, možete početi tako što jogurt izblendirate sa bananom (bolje smrznutom), jabukom i ovsenim pahuljicama. Probajte, zatim da dodate malo cimeta ili vanile, izmiksajte, pa opet probajte. Probajte sa omiljenim voćem, dodajte mu, recimo šargarepu ili cveklu. Kada osetite šta Vam se sviđa budite još maštovitiji, sveži đumbir odličan a veoma zdrav, par listića nane, zatim malo chilly papričice i dobićete bezbroj zdravih i ukusnih obroka!

Uostalom, pripremila sam za vas tri recepta, pa nastavite da ekperimentišete sa onim koji vam se više sviđa, i obavezno nam javite utiske!

Smoothie sa kivijem, mangom i granolom

Smoothie sa jagodama, jabukom i bananom

Medeni avokado smoothie

The post Njegovo veličanstvo – smoothie appeared first on Harmonija Ukusa.

Budim se. Još mi se spava, ali zadnji je čas, kasnim. Umivanje, tuširanje, oblačenje, obuvanje. Istrčavam iz stana. Doručak? Šta je s tobom, ko danas ima vremana za doručak? Popiću kafu u kancu, ionako treba da smršam! Uf, gladna sam! Šta, već je 10:30! Mirjana, jel’ imaš možda neki keks ili čokoladicu? U stvari neka, idem dole do pekare, umirem od gladi.

STOP Nikada, ali apsolutno nikada nemojte preskakati doručak! Ozbiljno. Najozbiljnije.

Idealan doručak bi trebalo da sadrži masti, belančevine i spore šećere (žitarice) jer, naš je organizam  prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i koristi ovu kombinaciju hrane. To znači da se ujutro mogu jesti jaja, sirevi, šunka, granola i slično.

Vikendom možete potražiti malo vremena za ostalo, a radnim danima vam najtoplije preporučujem granolu ili domaći musli.

Što se linije tiče, jedino jutarnji unos hrane aktivira masne ćelije da iz svog skladišta, bez oklevanja, ispuštaju masti. I to vrlo intenzivno. Ako ujutro preskačemo obrok, naše telo nastavlja sa skladištenjem masnoća, jer je zabrinuto zato što nema novog unosa hranjivih supstanci.

Samo šećer u ranu zoru nije ni dovoljan ni dobar izbor. Isto važi i za bilo koje testo iz pekare.

Nekada sam bila oduševljena raznim vrstama žitarica koje se mogu kupiti u radnjama, a one “crunchy” sam obožavala. Mislila sam da se zdravo hranim. No, kada sam se jednom prilikom doktoru požalila na glavobolju ujutro i pad pritiska koji je počeo redovno da me spopada čim stignem na posao, doktor mi je zabranio ovakav vid doručka. Objasnio mi je moj “zdrav doručak” zapravo slatkiš. Bila sam razočarana, jer žitarice su brz doručak, a ja nemam vremena da ujutro pravim sendvič ili da kuvam jaja. A onda sam otkrila granolu.

Misterija rešena – granola ili musli

Granola se pravi tako što se suvi sastojci pospu medom, vodom ili uljem i tostiraju u rerni dok se fino ne karamelizuju i postanu hrskavi. Sa druge strane, musli se priprema tako što se sastojci izmešaju, bez pečenja i zaslađivanja. Ja više volim granolu jer je hrskavija, ukusnija i izražajnijeg je ukusa.

Na linku ispod se nalazi jednostavan (čitaj brzo se sprema), zdrav i vrlo fleksibilan recept za granolu. Omogućiće vam mnogo ukusnih jutarnjih obroka, i videćete, granola je fantastičan dodatak jogurtu i svežem voću, raznim voćnim šejkovima i smoothie-ju.

Recept za granolu

The post Zašto je granola pravi izbor za zdrav doručak? appeared first on Harmonija Ukusa.

aldjfčajfčajfčasdjfč

 Kako Grci gledaju na klopu

čdjfačfjačfjčalskdfj

Grci su oduvek hranu shvatali ozbiljno. Koliko zapravo, govori podatak da su u doba stare Grčke imali posebno obučene robove za poslastice, za pečenja, čak, za soseve, a još tada su imali glavne i pomoćne kuvare.

I ne samo to. Sigurna sam da ovo neće biti nikakvo iznenađenje, ali upravo je Grk, po imenu Archestratus, filozof i pesnik, kao i veliki ljubitelj kvalitetnog zalogaja, napisao prvi kuvar, još 350 godine pne. On je bio taj koji je prvi počeo da koristi još uvek aktuelnu reč – gastronomija, koja u prevodu znači – pravila stomaka.

Čuveni grčki filozof, Platon, svoje ideje izložio je posluživši se likom svog savremenika i nesrećnog učitelja Sokrata, koji svoje ideje o ljubavi i demokratiji izlaže neprestano okružen ukusnim jelima i vrhunskim vinima. I to u delu koje se zove Gozba.

Današnja grčka kuhinja je, uostalom kao i svaka druga, kombinacija raznoraznih uticaja. No, čini se da je ta kombinacija i više nego uspešna, budući da se svakodnevna ishrana Grka smatra jednom od najzdravijih u Evropi. Podrazumeva se da tu ne računam najezdu Mekdonaldsa i ostale brze hrane.

Zahvaljujući uticaju Persijanaca, Grci danas u svojoj kuhinji pripremaju jela od namirnica koje potiču sa Bliskog istoka – pirinač i jogurt, kolače koji se prave sa medom, razne vrste orašastih plodova i susam.

Stari Rimljani su, nakon svojih osvajanja ostavili u amanet svoju pastu. Arapi su zaslužni što se danas sa grčkih trpeza ponosno širi miris cimeta, kima i karanfilića.

Turci su u Grčku doneli kafu. Ipak, imajte na umu da ćete od Grka zaslužiti prekoran pogled ako poručite “tursku kafu.”

thank you freepik.com

Međutim, kontinentalna Grčka, kolevka starogrčke kulture, ujedno predstavlja i “potku” moderne grčke kuhinje. A tu osnovu predstavlja mnogo voća i povrća, mahunarke, kao što su pasulj, sočivo i lebleblija, te žitarice i nezaobilazne masline.

Masline

Preko maslina ne smem olako da pređem kad govorim o grčkoj kuhinji. One zauzimaju posebno mesto. One jesu posebne.

Masline su i hrana i lek. Jedna je od najstarijih namirnica koja se koristi u ljudskoj ishrani. Na Mediteranu je preko 5.000 godina smatrana svetim drvetom.

Stari Grci i Rimljani smatrali su je simbolom besmrtnosti. Njene listove koristili su za lečenje groznice i povišene temperature. Ona je simbol snage.

U svojim delima pominjali su je i najpoznatiji stari Grci. Homer je maslinovo ulje zvao tekućim zlatom, a Hipokrat ga je prepisivao kao lek ili pomoć za više od 60 različitih bolesti. Pobednicima na Olimpijskim igrama, na glave su stavljali upravo vence napravljene od maslinovog lišća, a nagrade su im bile amfore sa maslinovim uljem, koje je tada bilo vrlo skupo.

Interesantno, ali maslina je zapravo vrsta voća. Cveta u aprilu i maju a plod se bere u jesen.

Posebno mesto među povrćem u grčkoj kuhinji zauzima plavi patlidžan. Njihova musaka od patlidžana ili tzv. Grčka musaka izvanredno je jelo i često ga turisti isprobavaju kao reprezentativno.

Što se voća tiče, poznati su po uzgajanju: lubenica, grožđa, marelica, breskvi, dinja i trešanja.

Grčka kuhinja po pitanju mesa

Od svih vrsta mesa Grci najviše jedu jagnjetinu i piletinu, dok svinjetinu i govedinu konzumiraju ređe.

Još jedno grčko jelo, koje je sada već široko rasprostranjeno, bar kod nas, je Giros. Na svakom koraku mogu se videti veliki komadi mesa, kako se polako okreću na vertikalno postavljenoj osi, dok se masnoća lagano sliva u pleh ispod. Meso se sa površine reže velikim noževima i kada se pomeša sa ukusnim prilozima, kao što je na primer tzaziki salata, dobija se izuzetno ukusan proizvod.

Još jedno omiljeno grčko jelo sa mesom je Suvlaki. To su ražnjići, najčešće jagnjeći, marinirani pre pečenja, a uz komade mesa može se nanizati i povrće. Recept za jedan takav Suvlaki, možete pronaći i na našem sajtu. Grci vole i svinjske ražnjiće, meso je mekano, marinirano i začinjeno začinskim travama, maslinovim uljem, lukom, limunovim sokom, biberom i solju.

Sir na grčkoj trpezi

Drevni Grci smatrali su sir hranom Bogova.

Današnji Grci zauzimaju drugo mesto u Evropi po potrošnji sireva. Odmah iza Francuza.

Postoji nekoliko sireva karakterističnih za Grčku: Feta, polutvrd, beli sir koji se pravi od kravljeg mleka, Kasseri-tvrdi, žuti sir, Mizithra-mek, beli sir koji se pravi samo od kozijeg ili ovčijeg mleka. Popularna grčka salata je nezamisliva bez Feta sira! To je ujedno i najpoznatiji grčki proizvod izvan granica Grčke.

Grci doručku ne pridaju veliku važnost. Nekada se zasite šakom pistaća, semenkama suncokreta ili bundeve. Prvi obrok im je obično oko 11 sati ujutru. Ručak konzumiraju u miru i polako, a nakon ručka, svi koji drže do tradicije dobro će se odmoriti. Veče je vreme kada se izlazi, druži, popije koja čaša vina i lagano večera.

Ništa bez dobrog vina

Grčka je domovina vina. Stari Grci su slavili boga vina Dionisa, a pijanstvo doživljavali kao viši stupanj svesti. Kada su putovali i išli u osvajanja, vino nisu ostavljali da zri i čeka na njihov povratak, već su ga nosili sa sobom i tako je i ostatak sveta imao tu čast da se polako upoznaje sa njegovim čarima.

Najstarije vino je Retsina. To je vino sa smolom borova, još uvek najpopularnije, i spravlja se po istom receptu već 3.000 godina. O tome koliko je popularno svedoči i podatak da proizvodnja ovog vina predstavlja čak 10% ukupne proizvodnje svih grčkih vina. Mada, čini se da poslednjih godina popularnost ovog vina, nažalost, polako opada.

Pored vina, Metaxa je najpoznatije grčko alkoholno piće. Obično se svrstava u brendije, iako nije čist konjak, nego mešavina konjaka, likera i prirodnih aroma. Metaxa je najčešće piće sa 5 zvezdica i 38% alkohola. Metaxa marke Amphora ima 7 zvezdica i 40% alkohola i u posebnim uslovima sazreva sedam godina.

Najcenjeniji brendovi metakse su Grand Olympian Reserve i Centenary.

I to vam je ukratko priča o Grčkoj kuhinji. Gladni? Predlažem vam da posetite sajt Kuvaj sam gde ćete naći još puno recepata inspirisanih ovom prelepom zemljom.

No, pre nego što se latite kuvanja, predlažem vam da se prijavite za naš newsletter  i da tako redovono dobijate recepte, savete i ukusne priče o raznim svetskim kuhinjama.

Autor teksta: © Maja Šarić

The post Grčka kuhinja za početnike appeared first on Harmonija Ukusa.

E, pitala bih se ja, da sam nešto na vašem mestu, a što baš italijanska? Što ne kineska ili mađarska? Zato što su Italijani hedonisti. Ljubav prema prirodnoj i kvalitetnoj hrani i piću uzdigli su na nivo obožavanja i kultura njihove ishrane, način na koji uživaju u obedima, zaista je na zavidnom nivou.

Naravno, Latini odn. stari Rimljani su bili prvi koji su cenili dobar zalogaj. Kuhinja antičkog Rima takođe je, razume se, bila prefinjena, raznovrsna i bogata. Robovi koji su se dobro snalazili u kuhinji najbolje su prolazili. I najskuplje su se prodavali. I sve to pre nego što je Imperium Romanum dostigla svoj vrhunac, a ishrana postala preterana i ekstravagantna. Bar što se bogataša tiče. Celu tu priču o prekomernom ždranju ilustrovao je poznati starorimski filozof i kritičar tadašnjeg društva – Seneka, izjavivši da su njegovi savremenici jeli sve dok ne bi povratili, a povraćali da bi mogli da nastave da jedu. Možda odatle potiče mit o vomitarijumima, posebnim mestima za povraćanje, na gozbama, kad bi se gosti prejeli. Bljak. Ipak, na sreću, to je samo mit.

Kako bi to moja dušica volela da živi? Kako žive Italijani?

Još kući, na putu do posla, ili pak uz čašicu razgovora kad tamo stignu, prosečan Italijan, pogodili ste, popije jedan espresso. E, sad, ne piju svi espresso nero – kratki crni espreso. Neki preferiraju macchiato, u prevodu – samo fleka mleka, a neki pak gocciato – kratki espreso sa kapljicom mleka. Drugi pak, najviše vole cappuccino – kafu sa dosta penušavog mleka. A sve to freddo ili caldo – sa toplim ili hladnim mlekom. Uz kafu i doručkuju, ali lagano. Kroasan, brioš ili možda kolač. Nije li to dobar način da se započne dan?

U vreme ručka, oko podne, ili nešto kasnije, Italijani zatvaraju svoje šaltere i prodavnice, napuštaju svoje kancelarije i izlaze iz svojih taksija. Vreme je za ručak i odmor. Samo zamislite, u sred dana, oko 2 sata pauze. Poneki pronađu i vremena da posle ručka dremnu. Milina. Taj nepisani zakon još uvek nosi prevagu nad surovim kapitalizmom, mada su mnoga radna mesta pred njim pala i mnogi zaposleni se ovog običaja s tugom sećaju. Naročito u većim gradovima. Opšte prihvaćen termin koji se najčešće koristi za ovu pauzu je sijesta, mada je to originalno španska reč, dok Italijani kažu riposo.

Ručak

Italijanska kuhinja tretira ručak kao glavni obrok u toku dana. Sastoji se iz više obroka i sastavnih delova i svaki od njih predstavlja brižljivo sačinjeno jelo, s puno ljubavi i pažnje. Ovakav meni, u punom sastavu nezaobilazan je na proslavama i slavljima, međutim, Italijani često na sličan način ručaju i “običnim danima.”

Prvo na red dolazi Antipasto. To je hladno ili toplo predjelo. Izbor namirnica za ovaj obrok varira od regije do regije. Generalno, možete očekivati različite vrste dimljenog mesa, sireve, masline, neku salaticu, feferone, pečurke, ukiseljeno povrće, ili, ako ste na jugu Italije, morske plodove. Zatim je vreme za Primo ili u prevodu prvo jelo. To je takođe laki deo ručka, uglavnom topao. Na trpezi će se tada, na primer, naći neka od mnogih čuvenih italijanskih pasti, njoke, rižoto ili pak palenta. Možda supa, na italijanskom zuppa

Ako ste slučajno već rešili da u najskorijem roku sebi priuštite ovakav jedan, italijanski dan, evo predloga za savršen Primo – Supa od paradajza i povrća sa sitnim sirom. Nakon prvog, dolazi drugo jelo ili Secondo. Secondo je u italijanskoj kuhinji glavno jelo. Ono uglavnom podrazumeva meso ili ribu. Na meniju su zastupljene sve vrste mesa: piletina, ćuretina, govedina, svinjetina i jagnjetina. Naravno, kraj mora se najčešće jede riba i morski plodovi. Contorno je zasebno jelo, koje bismo mi najpre nazvali prilogom. Dolazi na red nakon Seconda, a može ga sačinjavati neka varijanta salate ili povrća. Osim u Toskani, gde je glavno jelo – glavno jelo, u drugim delovima Italije najobilniji deo ručka je zapravo Primo.

Dolce

I, sada kad je ručak gotov, vreme je naravno za desert – Dolce. Izbor poslastica je u celoj Italiji neverovatan, i svaka kuća i svaka nonna (baka, nana) ima neki svoj, poseban recept. Ponekad se pak zaslade jednostavno voćem ili nekom vrstom orašastih plodova. Na našem sajtu, pak, možete pronaći recept za jedan od najčuvenijih italijanskih slatikiša – Tiramisu.

Slično kao i kod nas, nakon slatkiša vreme je za kafu. Ko kakvu voli. Ali tu nije kraj. Posle kafe – produžeci. Ammazzacaffe bukvalno prevedeno, znači ubica kafe. Služi da ublaži gorak ukus kafe u ustima i dejstvo kofeina. Ammazzacaffe je najčešće čašica likera – od grožđa – Grappa, bilja Amaro ili limuna – Limoncello. A tu je i Sambuca, sa ukusom anisa. Ovo piće je najzanimljivije. Služi se sa nekoliko zrna kafe koja plutaju na površini pića, a ponekad se i zapali, kako bi se ukus pojačao.

Ne treba posebno naglašavati da se i uz svaki deo ručka pije odgovarajuće vino.

I tek tada je gotov ručak. U međuvremenu su se svi, naravno, siti ispričali. Podelili su svoje vesti. Porazgovarali su o aktuelnim temama i ismejali se dogodovštinama. Na miru.

Na prvi pogled bi se možda dalo pomisliti da je italijanska kuhinja obimna, obroci ogromni i da su neumereni u ishrani. Istina je međutim, da su Italijani među najzdravijim i najdugovečnijim nacijama u Evropi. Verujem da je to s toga što su ovladali umetnošću uživanja u raznovrsnoj i bogatoj hrani, piću i gurmanlucima, ali bez preterivanja.

Samo toliko.

Autor teksta: © Maja Šarić

The post Italijanska kuhinja – I deo appeared first on Harmonija Ukusa.